HomeGroupsTalkZeitgeist
This site uses cookies to deliver our services, improve performance, for analytics, and (if not signed in) for advertising. By using LibraryThing you acknowledge that you have read and understand our Terms of Service and Privacy Policy. Your use of the site and services is subject to these policies and terms.
Hide this

Results from Google Books

Click on a thumbnail to go to Google Books.

Српкиња by Исидора…
Loading...

Српкиња (edition 2009)

by Исидора Бјелица

MembersReviewsPopularityAverage ratingConversations
115,666,678 (4)None
Member:bibliotekacacak
Title:Српкиња
Authors:Исидора Бјелица
Info:Београд : Лагуна
Collections:Your library
Rating:****
Tags:српкиња, исидора бјелица, роман

Work details

Српкиња by Исидора Бјелица

Recently added bybibliotekacacak

None.

None
Loading...

Sign up for LibraryThing to find out whether you'll like this book.

No current Talk conversations about this book.

Исидора Бјелица (1967), с љубављу и поштовањем, дарује својим читаоцима емотивну алегорију живота Милице Стојадиновић Српкиње (Буковац,1830 – Београд,1878) која је са три песничке збирке : Песме (1850, 1855, 1868) и три свеске дневника У Фрушкој Гори (1861,1862,1866), брзо стекла славу, али још већом брзином је и заборављена.

Муза српског романтизма, „врдничка вила“ „српска певачица Милица“, „песмотворка и списатељка србска“, Вукова „кћи из Фрушке“, „нимфа из бајки која буди љубав, али је не осећа“, једна од првих и најзначајнијих српских песникиња, пленила је својом лепотом, образовањем, мудрошћу, побожношћу и смерношћу, али, попут Јованке Орлеанке, често је на барикадама. Прва је жена ратни дописник; писала је о бомбардовању Београда јуна 1862, а у време Српско-турског рата (1876) када је већ прешла у Београд, радила је као болничарка.

Патриотизам и родољубље који су у њој изразито наглашени, наследила је од оца Василија (1800-1864), учитеља буковачког, потом пароха врдничког и мајке Јелисавете (?-1855) који изрoдише шесторо деце, четири сина и две кћери: Светозара (рођеног 1822), Љубомира (1824), Милицу (1828), Петра (1830), Љубомира (1835) и Катицу (1837).

Миличино школовање било је неуредно. Код мајчине фамилије у Бановцима кратко време учи историју, катихизис и чаславац, а затим наставља школовање у Варадину (Петроварадину), где похађајући немачку школу, учи језике и музику… Упознала је и полемисала, како усмено тако и писмено, са Ђорђем Рајковићем, Љубомиром Ненадовићем, Јованом Суботићем, Петром Петровићем Његошем, Вуком и Мином Караџић, Бранком Радичевићем, Јованом Хаџићем, кнезом Михаилом Обреновићем и кнегињом Јулијом… Можда је најтачнија мисао коју је Јован Скерлић о њој изрекао, а тај критички суд би могао да буде и мото Бјеличиног романа:“Из љубави за поезију, она је промашила цео свој живот, и била жртва књига и једног књижевног вишег сна живота“.

У потпуном душевном растројству и крајњем материјалном сиромаштву, умрла је у Савамали, у кући једног Грка, трговца, 25. јула 1878. године. Са њом је била само шеснаестогодишња Христа, вероватно из Шапца која се касније удала у Чачак. Претпоставља се да је носила Миличин накит да прода и да је била до последњег дана са њом. Сахрањена је на Старом гробљу у близини цркве Светог Марка, а 1905. кости су јој пренешене у Пожаревац где је 1966. постављена плоча. У Врднику јој је подигнут споменик 1912, рад самоуког вајара Јована Пешића.

Милица Стојадиновић је у Бечу 1851, у кући „модерног апостола српског народа“ (Вуковој кући) упознала Лудвига Аугуста Франкла (1810-1894) с којим је остала у трајном искреном пријатељству и преписци. Франкл је пореклом Јеврејин, промовисан је за доктора медицине, али напушта лекарски позив и посвећује се литератури. У Бечу је објавио превод српских народних песама, Гусле, 1852. које посвећује Мини Караџић.

Миличина и Франклова преписка је уводна, али и главна прича романа, а друга, тј. паралелна прича је из данашњег урбаног Београда. Миличино Српство видљивим и невидљивим нитима уплетено је у појединачне судбине савремених Српкиња, Јелене, Данијеле, Татјане, Кристине, Наде (Самире)… Враћањем на почетак, бескрајни животни круг ових младих жена се затвара. Све оне достајанствено носе свој животни крст и покушавају да се радом и поштењем самоостваре. Ако је Миличин живот аутентичан запис судбине жене у деветнаестом веку, „Српкиња“ Исидоре Бјелице је запис времена и простора у коме сви ми живимо.

У епилогу је врхунац ненадмашне алегорије наших живота, јер мајке данашњих младих Милица се надају да им кћерке, склоне писању и очекујући „већи сан од живота“, неће бити Српкиње које ће у некој будућности заслужити споменик.

Неспорно, „гледајући како сунце заилази за фрушкогорске брегове“, Милица Стојадиновић Српкиња исписује свој животопис и књижевно дело које је учинили бесмртном, те и данас отвара нове странице у разнородним књигама.

Милица БАКОВИЋ ( )
  bibliotekacacak | Dec 28, 2010 |
no reviews | add a review
You must log in to edit Common Knowledge data.
For more help see the Common Knowledge help page.
Series (with order)
Canonical title
Original title
Alternative titles
Original publication date
People/Characters
Important places
Important events
Related movies
Awards and honors
Epigraph
Dedication
First words
Quotations
Last words
Disambiguation notice
Publisher's editors
Blurbers
Publisher series
Original language
Canonical DDC/MDS

References to this work on external resources.

Wikipedia in English

None

Book description
Haiku summary

No descriptions found.

No library descriptions found.

Quick Links

Popular covers

Rating

Average: (4)
0.5
1
1.5
2
2.5
3
3.5
4 1
4.5
5

Is this you?

Become a LibraryThing Author.

 

About | Contact | Privacy/Terms | Help/FAQs | Blog | Store | APIs | TinyCat | Legacy Libraries | Early Reviewers | Common Knowledge | 137,315,298 books! | Top bar: Always visible