Momo Kapor (1937–2010)

Fantastičan roman, zadnjih 5-6 strana mi je malo pokvarilo utisak jer nekako odudaraju od ostatka i u suštini su sasvim bespotrebne, ali sve u svemu ne utiču nešto naročito na samu poentu.

U današnje vreme, ljudi se pitaju, šta nam se to desilo, kako smo se toliko iskvarili za jedno relativno kratko vreme? Ovaj roman daje odgovor, počevši od besmislenog birokratskog aparata koji melje pojedinca, pa do zapošljavanja preko veze, kreveta, izmišljanja radnih mesta, dovođenja show more nesposobnih kadrova na vlast, opšteg nerada i nemara...Takođe je ovaj roman i patologija jedne melanholično-depresivne svakodnevnice, stvaranje jednog specifičnog domaćeg splina.

Od sedam do tri je bilo ono nekadašnje radno vreme, otuda i naziv ovom romanu. U Kaporovom delu postoji i ono vreme od tri do sedam kada bi u suštini čovek trebalo da bude svoj na svome, da se opusti i odmori u krugu svoje porodice, ali kako ako se problemi sa posla nose kući?

Ovo je priča o običnom malom čoveku, o sistemu koji počinje da truli, o sistemu vrednosti u kojem se naziru prve pukotine, o mentalitetu koji se postepeno degeneriše. Ovo je priča o nama. show less

Beogradski pisac i slikar Momo Kapor dugo godina je proucavao mentalitet svojih sunarodnika. Knjiga VODIC KROZ SRPSKI MENTALITET predstavlja esenciju tog literarnog istraživanja, koja na najbolji nacin objašnjava Srpski narod i njihov nacin života. Citaoci ove knjige ce pronaci i nauciti kroz samoironican i duhovit ton, koji je tako svojstven i za knjige Džordža Mikeša, Efraima Kišona i Art Buhvalda, šta Srbi vole a šta ne vole, kome se dive a koga preziru, šta vole da jedi i šta show more piju, kako provode svoje slobodno vreme, o cemu sanjaju i u šta veruju; jednom recju VODIC KROZ SRPSKI MENTALITET je knjiga o onom šta cine Srbe iznutra. show less

Premda je priča neki naš domaći kliše, nije toliko bitna koliko je matrica za poruke koje se kriju između redova. Ovu priču nisam shvatio kao priču o Ivani već o nama.

Prvi put da sam čitao Momu Kapora, stoga nisam upoznat s njegovim opusom, ali sam uživao čitajući knjigu koja je opisivala jedan stari Beograd 60ih godina prošloga stoljeća. Nisam mogao shvatiti radi li se o romanu s autobiografskim elementima Mome Kapora, ali priča priču o svojim spisateljskim počecima kada su se u njemu sudarale dvije njegove duše: ona malograđanska i birokratska, zadovoljena stalnim zaposlenjem, kreditom, ženom i djecom, te ona divljačka strana, koja živi iz show more dana u dan, kao sretna protuha, u ovom slučaju obnavljajući svoj brod Adu koja se nalazi na Savi.
Jako dražesno djelo, slatka i nevina stila, sigurno ću se domoći još neke Momine knjige da je pročitam. show less